GDE JE KUĆA?!?

“A ja sam sam u ovom gradu i polako gubim nadu da će stvari da se promene...”

(Bajaga, deo iz pesme: Grad, album: Muzika na struju, 1993. god.)

Jesu li moji raniji planovi bili greška? Jesam li dovoljno zrelo razmšljala? Nekada, sam težila profesionalnom napredovanju i verovala da mogu da uspem. I eto nisam uspela, jer sam težila i da ostanem svoja. Da ne prihvatam da zaokružim drugi broj od onog u koji verujem, ako ima takvog broja. Nikad nisam odustala, verovala sam u Beograd. Ostajala sam u njemu i bez posla i bez novca. Da li verujete da imam samo par prijatelja koji su zaista Beograđani, porodica kojoj sam čuvala dete, jedna koleginica i jedna drugarica koja se udala za dečka iz Beograda, pa su sad Beograđani, al’ ona nije bila kad je postala moja drugarica. Poznajem ja ljude koji su rođeni u Beogradu, ali nisam uspela da im uđem u štos. Moj verenik je iz Sarajeva. Sve moje drugarice su iz provincije. Baš kao i ja. Moje najbolje drugarice su i dalje drugarice iz mog rodnog grada, Zrenjanina.

Zašto nas ljudi ne prihvataju kad emigriramo kod njih? Stani, je l’ ne prihvataju oni nas ili mi njih, ili mislimo da se ne prihvatamo pa ni ne pokušavamo?

Evo 8 godina živim u Beogradu i kad nekog upoznam, redovno je sledeće pitanje “Odakle si ti?”, pa šta da kažem... “Ovde živim, radim, a rodila sam se u Zrenjaninu”. Je l’ to pitanje? Gde sam se rodila i završila srednju školu?? Je l’ to pitanje koje je osobi koju prvi put upoznajem od tolike važnosti? Možda i jeste. Možda me to zaista bolje opisuje od onoga što sam danas. I tako su se moje drugarice jedna po jedna vraćale u svoje rodne gradove, dolazile kod mene vikendom i po potrebi “nešto da obavim u Beogradu”... Pa je to postalo sve ređe, pa sam počela onako “matora” i zaposlena svaki vikend da idem u Zrenjanin kao u početnim studentskim danima, jer ovde više nisam imala prijatelje. A to nije samo moj slučaj, znam i druge koji se redovno već desetak godina pakuju svaki vikend i odlaze da izađu sa drugarima iz srednje. I onda vas pitam, je l’ Beograd moj grad? Evo ja ću vam odgovoriti. Ne, ja sam došljak ovde. I nema veze što mi u ličnoj karti stoji beogradska adresa, pitanje je -Odakle sam? I još nešto, Beograd jeste moj grad, jer ja to tako osećam. Kad se vraćam sa puta u Beogradu je kuća, nema veze što me često niko ne čeka u jednom od 9 stanova koje sam do sada promenila (volim da se selim pa to ti je)...Ja kad se vraćam sa puta prvo dobro moram da razmislim gde živim J Ali Beograd je ono mesto kad te neko juri pa ti stigneš i vikneš KUĆA. Ovde mi ništa ne možeš!

Čekaj bre, pa ja nemam prijatelje ovde, nemam stan, nemam siguran posao... Pa šta imam, imam kuću koju sam sama u svojoj glavi sagradila za par godina, a to je ceo grad... Imam verenika koji se sa mnom "seljaka" u te iste stanove. Pa dobro, on je bar pokretna imovina hahahahah... 

Onda to znači, da ja “kuću” mogu da napravim bilo gde. Da je to u mojoj glavi.

Prijatelji će biti malo dalje, ali nisam li vam već rekla kakvi su njihovi planovi?

Pa... za koju godinu, ceo svet je naš...