Upravo sam se vratila sa fike, ona je jako vazna Svedjanima i
svi
je vole i praktikuju. Fika je kafa sa kolacem, od cimeta, marcipana,
kokosa, to su vrlo mali kolaci ili keksici. Kafa koju piju mi
zovemo filter kafa oni je zovu bryggkaffe. Danas sam posle posla sedela
par sati sa koleginicama na fiki.
Jedna koleginica je Poljakinja, dve su Svedjanke. Poljakinja ce na more u
Crnu Goru i u Dubrovnik, pa smo se dotakli teme Jugoslavije. Isprica
ona i kako je kao mala mastala da zivi u Titovoj Jugoslaviji, starija Svedjanka klima glavom sa neko setom kao da zna o cemu ona prica, a
mladja se iscudjava. Ispricam ja tu malo istorije, ne previse vise onako
iskustva mojih roditelja i eto kako se sve brzo menja. Iskoristim ja tu
dobru podlogu da ispricam onaj vic gde se covek vraca u Srbiju posle
posete Svedskoj i prica kako oni kaskaju za Srbijom 20ak godina jer je
kod njih i dalje dobro... Boze, kako su se one smejale! Koliko je
Svedskoj brzo postalo dobro, tako moze da postane i lose. Svi oni
to znaju i mislim da su bas iz tog razloga tako skromni. A sta sam to
jos o njima naucila?
Osim fike koju obozavaju,
oni jako cesto sede u kaficima koji ni po jednom standardu ne bi prosli u
Srbiji, nenormalno postuju tradiciju i cuvaju stare stvari, vikende
cesto provode na selima gde se deca obucena u masinovodje igraju na
starim zeleznickim stanicama gde parni vozovi jos uvek rade, 90% stanova
u centru Stockholma je staro i nerenovirano jer to ima svoju draz.
Naucula sam da uzivam sa njima i ne cudim se toliko vise tim kaficima,
ali pokusacu da vam opisem kako to izgleda... To moze npr. biti jedna
stara kuca ili koliba, pozeljno je da bude u sumi, verovatno ce imati niske plafone
i stari namestaj, na meniju ce biti naravno filter kafa, koju tocis sam
iz termosa, caj, par nekih sokova kao sto je prirodni sok od jabuke,
limunada, kisela voda, salata od rakova,
neki sendvic, naravno kokos kugle, pogacica sa cimetom, torta od
sargarepe i sve cesce cheesecake.
Naravno kad ovo opisujem
onda mislim na njihove tradicionalne kafice gde jako cesto sede i
uzivaju, a ne mislim na lance kafica kao sto je "Espresso House", gde je
ponuda malo veca i prostor malo moderniji. U skoro svim kaficima
(izuzetak su ustvari neki restorani) se posluzujes sam, narucis, uzmes,
sednes, uzivas na starim drvenim ili metalnim stolicama ili nekim
klupama i posle to sve lepo pokupis i sklonis. Pijuckao si kaficu, nesto
si malo gricnuo, bio u sred sume ili pored vode i to je super. Kako oni
kazu mysig tj. prijatno, ugodno. Svedjani su takvi da ce vecinu stvari
koje mogu da poprave pre popraviti nego promeniti. U starim zgradama
liftovi su stari, imaju cak i limene resetke i jako su mali, a ako
slucajno posle izlaska iz lifta ne vratis resetku kako treba lift nece
ici, ali zasto bi iko samo izasao i ostavio otvirenu resetku ako zna da
ce time blokirati lift. Danas je bio poslednji dan skole i primetila sam
da su svi jako elegantni. Kad sam ih malo bolje osmotrila to su bile
iste haljine koje sam mozda nekad vec i videla, ali su te zene imale
cipelice, a ne patike i neke su bile isfenirane, to je bilo dovoljno.
Retko ko je bio nasminkan, ja nisam bila jedna od njih. Retko kad sam nasminkana i
retko jako doterana. Na posao idem u patikama i osecam se odlicno.
A
da li znate da je maj ove godine u Svedskoj bio najtopliji u proteklih
100 godina? Cene letovanja su opale za 70% jer su Svedjani masovno
otkazali letovanja da bi ostali kod kuce i uzivali u letu. Necu
objasnjavati ovo, protumacite sami.
Danas se
zvanicno zavrsila
prva skolska godina u mojoj svezoj karijeri specialnog pedagoga u
Svedskoj. U toku ove skolske godine prosla sam kroz razne faze. Od faze
kad mi je mama slala neke Relax tablete da se smirim, preko faza "ove
tablete ne rade" i ja ovo ne mogu, faze idem na kafu sa koleginicama i
prijatno mi je na poslu, do faze da se smejem celo radno vreme. Faza kad
su deca pocela da mi govore da sam najbolja i da me grle po hodniku je
mozda bila presudna.
Zasto sam pila te Relax tablete
uopste? Prasak nakon sudara mog temperamenta i
njihovog ususkanog, usporenog i vrlo jasno granicama odredjenog sveta
odjekivao je sigurno prva 4 meseca. Pokusavala sam da pricam sa njima,
ali odgovor da ja hodam prebrzo nije mi bio razumljiv i kosio se mojim
kriterijumima o gradjenju odnosa sa drugim ljudima. Smetalo im je sto sam
radila u toku svoje pauze i sto sam ostajala duze na poslu. Meni je
smetalo jer sam mislila da su hladni, spori i da nista ne rade. Za sada
sam potvrdila da nisu hladni. Vremenom smo se prilagodjavali jedni
na druge, smejali smo se zajedno i tvrdim da imaju super smisao za
humor. Danas posle eto jedne skolske godine zahvalila sam se mojim
asistentkinjama vrlo konkretno svakoj ponaosob iznoseci
svakoj ono sto smatram njenim vrlinama, a onda su one rekle da se dive
mojoj ambiciji i da im je bilo tesko da se na to naviknu, ali da im je
drago sto su mene dobile za pedagoga u grupi. Jako mi je to znacilo. U
toku ove godine prosle smo kroz razne trenutke, jednoj je umrla majka,
drugoj se cerka odselila u Irsku, svaka je imala svoje uspone i padove.
Nekad je proslo samo sa pogledom razumevanja, a nekad su to bile suze
krokodilske. Cula sam ih kako ogovaraju druge koleginice, sve
one vide i prave stoseve kako na tudj, tako i na svoj racun, opustile su se uz
mene i drago mi je. Drago mi je sto ipak nisam dosla u drzavu robota.
Primecujem
promene na sebe, primecujem kako pustam da neke stvari uticu na mene. Ne
znam da li sam drugima zbog toga bolja ili losija, ali za sada mislim da
mi prija.
Da li bih se vratila u Srbiju? Ako bi do toga
doslo volela bih da nikad ne zaboravim u cemu sam ovde uzivala i kakva
sam ovde postala. 