Čovek
u Srbiji retko kad može da vidi turiste, u Beogradu i Novom Sadu je to češća
pojava, ali i tamo vrlo retka. Par puta sam noću na Autokomandi sretala ljude
sa velikim rančevima koji su me na engleskom pitali gde su Terazije... Eto možda
sam to doživela 3 ili 4 puta. Što se tiče jezika, u Srbiji sam čula pored srpskog,
romski, mađarski i rumunski jezik. Jasno je da postoji još nacionalnih manjina,
ali pišem o onome što sam čula, videla... Sećam se čak i nekih ne baš tako
lepih reči upućenih nacionalnim manjinama na račun toga što pričaju svoj jezik
u Srbiji...
Za
mene je ovo pravi BUM! Svaki dan vidim toliko različitih ljudi, sa različitom
bojom kože, različitih vera i nacionalnosti. Svi vrlo lako naučeni pravilima
ponašanja u javnosti, tako da iz ptičije perspektive ne biste nikog izdvojili.
U početku toliko zatečena situacijom, očekivala sam neku reakciju Šveđana na
neke od postupaka ljudi koji to vidno nisu, ali ne... sve je potpuno uredu sa
tim totalno belim i totalno crnim ljudima. Sada ih ima i crno-belih. Sve to mi postaje
jako zanimljivo. Da slušam svakakve jezike, vidim ljude koji čitaju knjige od
pozadi, umotane žene kojima iz marame viri Iphone6, a ispod suknje Nike patike
i odmah pored nje urednu odmerenu plavušicu u ispreglanoj košulji i pantalonama
„na peglu“... One se jedna drugoj izvinjavaju i smeškaju. Još uvek mi deluje da
se i poštuju. Ne znam kako je u Nemačkoj, Austriji, Holandiji... ne znam kako
je tamo negde i da l' je to samo normalno ili ipak za nekog nenormalno.
Pre
neki dan trčim na prevoz, ulazim u Tunnelbanu (metro), vidim da stoji na peronu
i jurim onim pokretnim stepenicama, samo gledam kako ću da se prevrnem... čujem
zvuk - znak da se vrata zatvaraju... ali i dalje je tu, trčim i vidim jednog
dečka kako ne da vratima da se zatvore da bih ja ušla. Ulazim i upoznajem sa
njim, on je Indijac. U Stockholmu je periodično, 6 meseci je tu, pa 6 meseci
ide u Indiju. Ovde studira i radi. Čisti stanicu tunnelbane na kojoj sam
uskočila u prevoz. Tu je sa devojkom i jako mu se sviđa život ovde. Priča
identično kao Apu iz Simpsonovih. Nasmejan je i vrlo prijatan. Izašao je posle
2 stanice, mahao mi je. Nastavljam dalje,
idem ka centru gde čekam dečka da idemo vozom kod prijateljice, tamo će biti
neko društvo. Izlazim iz tunnelbane i krećem se ka peronima za voz. Znam da
imam voz tek za 20 minuta i šećkam se po stanici. Idem do jedne prodavnice da
kupim sok i grickalice za put. Prilazi mi plavi dečko sa rancem na leđima,
priča engleski. Kaže da me je video kako se šetam i da je hteo da mi se javi.
On je iz Velike Britanije. Tu je turistički, deluje mu da je švedski jako
težak. Pitala sam ga koji je jezik do sada učio. Nasmejao se i priznao da je
malo pokušao španski. Srećniku je maternji jezik, jezik kojim se sprorazumeva
ceo svet, ali zato mu je svaki drugi jako težak. Morala sam da požurim u
prodavnicu. Krećem i vidim mog dečka kako izlazi sa sokom... hehe. Ulazimo u
voz, biramo mesto koje gleda u devojku čije je društvo vučjak, koji na svom
ćebencetu uredno sedi na sedištu. Stižemo. Pored zgrade u koju idemo je šumica.
Neki šveđani prave roštilj, dete se igra u šumici. Aaaaa eno ga i zec, još
jedan, ima ih 3. „Jako sam srećna što sam videla zeca, crnog nikad nisam videla“,
„E ja sam zaboravio da ti kažem video sam ih ja juče u gradu“...
Ulazimo
u stan, na stolu nas čeka gibanica i lozovača.
I da
nikako da vam kažem... Nisam se izgubila, nisam plakala, nisam gladna, žedna...
hladno mi jeste, ali navikavam se. Evo danas je baš sunčano. Juče smo doduše
išli da vidimo neku plažu van grada, lepa je, ali je toliko duvalo da sam ja
sedela u jakni, dok su se klinci kupali. Roditelji su u džemperima čekali decu,
da ih umotaju u peškir kad izađu iz vode. Ali eto. Ponela sam ja kupaći za
svaki slučaj, nije da nisam. Ali uživala sam, zažmurila i osetila more. Čula sam
talase i osetila miris. Volim što u Stockholmu ima puno vode i šuma. Vrlo brzo
je počela kišica. E, a kad vidim čoveka sa kišobranom tako mi je nekako drago. Kao
šveđani ne nose kišobrane, navikli su. Ma ajde molim te. Uvek se iznerviram kad
nemam kišobran, nego kao kul sam. A kako čovek može da bude kul dok kisne...
Ima nas raznih, to je valjda ono što sada primećujem više nego ikad pre. Svi su
oni ovde pronašli nešto svoje. Svi poštuju tuđe i poštuje se njihovo. Ja se
radujem zbog zeca, mora i gabanice, a vidim da i ostali pronalaze načine da se
raduju.
Slave
Švedsku, leto, vikend, kraj radnog vremena.
Svi
oni - crni, beli, umotani, iscepani, izbušeni, išarani, uredni... nose patike i
svima je udobno. NAUČENI da žive, naučili su da ŽIVE.
