Šta vas raduje?

Plasim se da ću se izgubiti. Moram kartu grada da nosim uvek sa sobom. Moram da znam tačno gde mi je stan. Mozda zablokiram. Možda mi se isprazni telefon. Šta ako zaboravim koji prevoz ide prema stanu? A smer.

Šta ako mi se roditelji razbole, a ja tamo imam posao i ne daju mi slobodne dane? Baš njih briga. Ko će mi čuvati decu, ako su im baka i deka daleko? Ja još ni nemam decu, ali ipak.. ko će da ih čuva?

Mislim da će mi moj pas jako nedostajati. Sa svima ću pričati svaki dan, ali moj pas. Evo plačem kad pomislim. A on je još uvek tu pored mene dok ovo pišem. Doći će i on jednom sa mnom, samo da se snađem. A šta ako ugine do tad, mlad je, ali svašta može da se desi...?

Je l’ sve ovo realno? Jeste, nisam napisala da će možda morska neman iskočiti kad ja budem sama na obali mora. A i šta ako se to stvarno desi??

Zašto niko ko je odlazio nije govorio o svojim strahovima? Zašto je to pre mesec dana delovalo kao odluka “san snova”? 

Aman ljudi, je l’ se vi plašite nečega? Rasturili ste se svi po “belom svetu” kao da je to tek tako. Spakovali kofere i rekli “Doviđenja”. Šaljete nam fotografije sreće. Je l’ to realnost?

“Ajde ne lupaj, biće sve ok, ne ideš na kraj sveta, pa kako su drugi...”

Čekaj, šta ako NE bude sve ok, šta i ako idem na kraj sveta i šta je kraj sveta? Meni Skandinavija baš izgleda kao kraj sveta. Ne vidim nešto što bi bilo više kraj od toga i od Antarktika. Sve ostalo nekako nije kraj J i šta me briga KAKO SU DRUGI.

Ovaj je uspeo, onaj je uspeo. Šta znači uspeo? Za mnoge je stan na kredit uspeh, ako još uzmu i Punto na lizing, pa to je fantazija. Za nekog je uspeh vrlo malo. Defektolog sam po struci i meni je uspeh bio kada sam jednog dečaka naučila da piški u šolju, a slavila sam dan kad je počeo da jede kašikom. I dalje me takve stvari jako raduju. Raduje me i kad šetam svog psa, pa on trči sa drugim psima. Pa to bih mogla da gledam ceo dan. Njegova sreća je za mene melem. Raduje me kad mi je rođendan. Mnogo volim svoj rodjendan, pa ja sama sebi uvek spremim neko iznenađenje. I uvek mi je želja ista. Moji prijatelji koje vidim dok duvam svećice me jako raduju. Kad moj brat i ja pričamo. Kad se mama i tata smeju. Kad ručamo na terasi ispred kuhinje. Kad putujem na more.

HEJ pa evo ja se sad radujem, zato što sam na trenutak zaboravila da se u stvari plašim.

Uskoro stižem na aerodrom. Zašto???

Tako sam odlučila. Idem da saznam, šta me još raduje...